IKEC U NJUJORKU. WOW!

Njujorški maraton je sve samo ne “još jedan istrčani maraton.”

 U tvom slučaju svi putevi vode iz Rima?

Rim je onaj od gradova gde bi, je l’ te, možda ne uvek, ali bi vam izuzetno prijalo da se vratite. Pogled sa prozora hotela Viennese susreće se sa zidinama glavne autobuske stanice Termini. Termini ne samo da svojom veličinom da iskazuje svoju nadmoć glavne stanice, već i po mravinjaku ljudi skoncentrisanih na njenom tlu. Pride, ovi ljudi ne izgledaju tako marljivo kao mravi. Naprotiv. Većina je u svađi sa svojim koferima dok se vuku po kaldrmi i stoje u redu za polazak na aerodrom. Ili obrnuto – pristižu sa aeroroma i nadražu sva čula ne li bi osetili uistinu čari Termini stanice i Rima.

roma caffee

Foto: lavazza.com

Ispred je, pored beskonačnog niza lokala, i mala kafeterija sa ukusnim kroasanima. Ne, više podseća na pekaru. Po tri kroasana za svakog. Čeka se red. Služe se do 11 ujutru, ako se sećam. Ja sam i stigao negde među prvima. Ne samo da bih izbegao gužvu, ali sam se među prvima i spakovao za povratak od cele naše grupe od skoro pa dvadeset ljudi koji su tih dana boravili u Rimu, a i istrčali tada Roma Ostia polumaraton, marta 2015. Kroasani su bili deo uračunatog doručka u hotelu, a bila bi šteta ne pokupiti ih. Ukusni su, pred polazak na put. I već plaćeni.

Izašao sam iz pekare, pređem preko puta i krenem ka drugom spratu hotela kad, eto, priključio sam se i na wifi. Stigle su ne tako relevantne informacije vezane za pakovanja drugih ljudi i da je nekome ostala tunjevina u krevetu. Ali, jedna koja je znantno odstupala od ostali. Bila je notifikacija pristigla od organizatora Njujorkškog maratona. Veliki naslov je imao sve što su moje oči htele da pročitaju tog jutra – primljen sam. Sam mejl je ispratilo i sms obaveštenje o promeni balansa na mom bankovnom računu, ali i čestitke svih saputnika.

Kakvim si se okultnim radnjama bavio da budeš izvučen?

Šta je preduslov? Otvoriti nalog na sajtu, popuniti prijavu sa traženim podacima. Šta je još neophodno? I jeste neka sreća. Jedino ako baš ne verujete strogo u slučajnosti. Šta nije neophodno? Ikakvo trkačko iskustvo nije potrebno. Vaše šanse da vas izvuku nemaju išta sa tim koliko ste trka već istrčali ili kakve već reference da imate. Ovde apostrofiram ljude koji se za učešće prijavljuju preko lutrije. Dakle, dosta nas. I ne morate da budete previše euforični. Ostavite i koju dozu spontanosti i neutralnosti da li ćete biti izvučeni ili ne. To pomaže i ostavlja nekog prostora da budete manje rezočarani ako vas, ipak, ne izvuku.

Takođe, ako vam lutrija baš i ne ide od ruke, posle par neuspešnih lutrija za Njujorški maraton, 5. prijavom za isti maraton ste automatski obezbedili sebi učešće. No, ovaj podatak proveriti, ali sam jako uveren da postoji kao opcija. Jedino u šta nisam siguran je nakon kog pokušaja (nakon 4og ili nakon 5og).

Prijave traju mesec dana, a kreću, recimo, negde krajem januara.

Da li je stvarno poseban osjećaj trčati Njujork?

Mostovi. Spajaju ljude, kažu. U Njujorku, te prve nedelje novembra, spajaju i trkače. Za trku poput Njujorka, budilnik vam nije potreban jer je teško zaspati od uzbuđenja. Buđenje, ako ste pre toga i zaspali, je tek lako. Tog novembarskog jutra su trkači ti koji se prvi bude. Oči vam se otvore i pre prvih dragstora. Trka kreće sa Stejten Ajlenda, do gde se odlazi trajektom sa podnožja Menhetna. Prevoz se obavlja u grupama, odnosno kako se koji trajekt napuni, tako i kreće prelazak sa ostrva na drugo ostrvo. Ovaj čin se obavlja već negde u šest ujutru. Ne može jutro da bude toliko tmurno koliko su svi učesnici trke već budni i uzbuđeni. I to se vidi. Na toliko načina.

nyc city marathon

Foto: state.gov

Onda kreće prevoz autobusima do Trkačkog sela gde se trkači, na osnovu boje na svojim startnim brojevima, i usmeravaju. Vetrovito je. One smešne kape iz prodavnice krofni koje smo uzeli drugarica i ja noć pre trke i nisu bile toliko komične koliko dragocene. Ležali smo u poluvlažnoj, pokošenoj travi. Ja uvijen u zastavu kluba i pričali. Pričali, gledali unaokolo. Most, prvi most u zidu je bio iznad naših glava odakle bi trka i trebala da krene. U talasima. U dosta talasa. Ove talase karakteriše samo plima. Nema povlačenja, nema oseke za 60 i koju hiljadu preko trkača. Naš talas je krenuo u 10:15. Nije da nisam brojao, ali već jesam zaboravio koji je bio po redu. Recimo, to je bio peti talas. Svaki je bio ispraćen pucnjem iz pištolja. Ili topa. Neko vatreno oružje. Mogla je biti i raketa jer tada ste i mislima i telom samo upućeni ka tom mostu preko koga se trka njiše dalje. Ka Bruklinu. Iz Bruklina je prelazak u Kvins, onda Bronks. Menhetn, duž Prve avenije, sve do Central parka gde je i kraj trke.

Kako sve to izgleda?

Ne znam da sročim, a da bude u celosti. Eto, samo malo pre sam nabrojao sve delove Njujorka kroz koje se trči. Svaki deo je svoj tom. Ljudi. Podrška. Pa štandovi sa bendovima. Bogate i učestale okrepe. Pa opet ljudi. Silni transparenti koji, još dok im se približavaš, bude nalik jednom od na hiljade onih koje si već video. Isti natpis. Pa i font. Nula originalnosti, neko bi rekao. Ali opet je drugačiji. Svoj. Na drugom je mestu, drugačije ga njiše taj neko. I taj neko urla. U sav glas. Tvoje je da bar klimneš glavom i bar u sebi se zahvališ na svoj toj podršci. Jer znači. Zanemarite koliki god da ste individualisti. Samotnjaci kada su u pitanju treninzi, trke. Ovo nije jedna od takvih trka.

NY

Foto: Ikec

Ovo je trkački karneval. Pijaca. Market. Šou. Predstava. Dodajte mu još koji naziv, ali Njujorški maraton je sve samo ne “još jedan istrčani maraton.”

Spomenuo sam i mostove? Svakako da jesam. I ima ih dosta. Ne znam tačan broj. Zapravo, jedine brojke u koje sam jako pouzdan su: Njujork je bio moj drugi maraton. Godina je bila 2016. Bio je 5. novembar. Trasa Njujorškog maratona je uvek ista. Sama trasa da, ali doživljaj uvek nesumnjivo drugačiji jer ova trka ne može da ima reprizu. Drugi su akteri, drugačije su vremenske prilike.

I vredi. Vredi svake prijave. Svake godine čekanja. Svih para datih na put. I prijavljute se.

Uvrstiti ovu trku u svoj trkački dnevnik, podvig i uspeh – svaka preporuka.