HTJELI STE DA ZNATE KAKO SAM POČEO DA TRČIM

“Stvari koje sam sâm naučio o trčanju su stvari koje se uče iskustvom, a iskustvo je najbolja škola.”

SPECIJALISTA ZA ŠKOLSKE KROSEVE

Nekad sam i ja bio samo jedan običan dečak, koji je voleo mnogo da se kreće i provodi vreme napolju. Jer, sve što je bilo zanimljivo bilo je napolju… Priznajem, bio sam i sklon sportu.

U maloj sredini nije bilo mnogo izbora, pa je fudbal bio moj sport. Svi dečaci imaju svog Ronalda i Mesija i ja se nisam razlikovao. Po prirodi mali, brz i levonog igrao sam uvek po levoj strani što je zahtevalo mnooogo trčanja. Ali, koristio sam to što imam na najbolji mogući način.

IMG_0636
Foto: Privatna arhiva

Školski krosevi su mi bili specijalnost. Te događaje sam obožavao jer je vladala posebna atmosfera i voleo sam onaj naboj adrenalina pred pucanj pištolja. Od prvog do osmog razreda uvek sam bio u prva tri mesta. Bilo je brze dece ali je uvek pobeđivala ta izdržljivost u finišu. Prva tri su učestvovala na krosu RTS-a, što je za nas bio spektakl. Nažalost, tu nisam imao puno šanse jer je bila velika konkurencija, a najbolji uspeh mi je bio 10 mesto. Bio sam srećan svakako.

Nije bilo atletskih stadiona. Trčali smo kretavši iz njiva, a završavali na fudbalskom stadionu. Nismo znali ni za zagrevanje niti istezanje – ko bi nam to pokazao. Tu se stvarala osnova.

IMG-10f528c7ee30ba5a855a8815244b71e7-V
Foto: Privatna arhiva

TRČAO SAM I IZ TRČANJA UČIO

Fudbal je obeležio celu osnovnu i manji deo srednje škole. Pubertet, ludost, loše ocene u školi, sve je prošlo… Stavlja se tačka na stvari koje me ne zanimaju i kreće nova stara avantura… Da skratim, 2010-te upisujem DIF i vraćam se tamo gde pripadam. Druga godina – predmet “Teorija i metodika atletike”. Mart mesec – kros u šumi Košutnjak. Zadatak je istrčati 6km za manje od 30min po valovitom terenu. To je trenutak kada krećem na trčanje. Kupujem neke prosečne Adidas patike za nekih 8000din u to vreme, sa nekim debelim djonom koje su izgledale svemirski. Pamučna majica, pamučni šorc patike i trči.

Ne, na Fakultetu nam nisu pokazali sve detalje kako bezbedno i tehnički ispravno da trčimo, koja oprema je najbolja, koliko da trčim da bih istrčao i položio, bio sam sâm svoj učitelj. Trčao sam i učio. Trčao koliko mi je prijalo. Nisam radio intervale. Sve je to bilo nešto novo za mene i po malo dosadno. Položio sam. Istrčao za 27:30min.

Tako je sve počelo te 2011. godine. U aprilu sam istrčao svoj prvi polumaraton u Beogradu za 1:58h.

45711763862_c82bf81391_o
Foto: Privatna arhiva

ISKUSTVO JE NAJBOLJA ŠKOLA

Stvari koje sam sam naučio o trčanju su stvari koje se uče iskustvom, a iskustvo je najbolja škola. Prva povreda je bila moja prva trkačka lekcija iz koje sam mnogo naučio. Bila je to klasična trkačka povreda, upala tetive kolena (ITB). Onda sam rekao sebi: “Onoliko koliko budeš davao svom telu toliko će ti biti uzvraćeno”.

Gledajući pojedine ljude koje treniram, koji pokušavaju da istrče što više trka i da skupe što više medalja, zapitam se da li je samo to suština trčanja ili je oni ne shvataju. Iz toga sam doneo zaključak da je trčanje aktivnost koja pozitivno utiče na naše zdravlje i da treba pametno trenirati da bismo trčali do duboke starosti.

20x30-FMIA5455
Foto: Privatna arhiva

Svakodnevno čitam. Informacije su dostupnije mnogo više nego pre, vodim računa o ishrani tokom treninga, pre, tokom i nakon trke. Imam GPS sat za koje u to vreme nisam ni znao da postoji. Više ne nosim pamučnu odeću na treningu. Zamislite sebe danas u pamučnoj odeći kako trčite – nema šanse!

Mnogo stvari se promenilo, trčanje nam je znatno olakšano, za razliku od mog prvog polumaratona 2011. godine. Tamo sam došao kao potpuni početnik, bez puno očekivanja, bez jasnog cilja, osim da istrčim, zabavim se i budem zdrav. Ali, svakako sa malom dozom straha i mnogo uzbuđenja.

36365615_10156773886099614_3782868788995686400_o
Foto: Privatna arhiva

TRČAO SAM FRANKFURT

Poslednja trka koju sam trčao je ujedno i moj prvi maraton – Frankfurt u oktobru ove godine. Ako upoređujem moj prvi polu i prvi ceo maraton suštinska razlika je u tome što je trčanje doživelo ekspanziju poslednjih par godina. Mnogo više ljudi trči, tehnologija je napredovala. Danas imam bolju opremu nego onda, za svaku trku imam isplaniran program treninga, svaki trening ima svoj zadatak jer ga gledam kao deo celine. Danas je trčanje moj život.

Maraton u Frankfurtu je potpuno jedan viši nivo. Imao sam jasan cilj, puno odricanja, posvećenosti, upornosti, organizacije, mnogo više trkačkog iskustva potkrepljenog znanjem. Otišao sam sa mnogo više očekivanja i samopouzdanja u ono što radim, što mi je omogućilo da trčim najbolje što mogu. Svi moji prijatelji i trkači su znali da trčim maraton pa sam imao ogromnu podršku koja mnogo znači.

I tako sam dao svoj maksimum i pomerio sopstvene granice – pobedio sebe.

20x30-FMHJ1859
Foto: Privatna arhiva

POSEBNA EMOCIJA

Danas radim i kao trener. Ono što mi je najuzbudljivije kao treneru jeste definitivno osećaj da direktno – svojim uticajem, ličnim primerom i stručnim radom nekome menjate život iz korena. To utiče na sve segmente njegovog života. To je stvar zbog koje radim ovaj posao. Iznova mi se vraća entuzijazam kada krenem da radim sa novim nepoznatim ljudima, jer je to novi početak i za mene i za njih. A pošto je svaki čovek različit, to predstalja i veliki izazov koji rado prihvatam.

Praćenje daljeg napretka izaziva posebnu emociju jer ste od čoveka koji je vodio sedelački način života napravili ozbiljnog trkača. Na to mi ukazuju njihov osmeh i energija kada prođu kroz cilj zdravi i nekoliko minuta brži nego prošli put.

IMG_20170715_095842
Foto: Privatna arhiva

Pratite Nebojšu Obradovića i ekipu iz Belgrade Running Club