JAPAN, RUSIJA, KINA – ŠTA VIŠE?

“Da li vam je poznato šta označava oznaka 6F napisana kao #FFFFFF? U informatici? To je bela boja. To je jedina boja koju vidite duž 42.2 kilometara trase preko zaleđenog jezera.”

 Japanci zaista rade nešto drugo

Znate za one silne vojne vežbe koje održavaju Amerikanci? E, to onda isto urade Korejanci, a onda Rusi. Pa Kinezi. Pa zemlje Bliskog Istoka. Dok se oni zanimaju time ne li bi bili u žiži javnosti, Japanci rade nešto drugo.

tokio maraton
Izvor: misawa.af.mil

Japanci za svoj maraton imaju i testni maraton. Simulacija maratona u realizaciji 1:1. Dakle, par dana pre same trke, odigrava se generalna proba. Volonteri su postavljeni na ko zna koliko tačaka u gradu. Neki su samo tu da drže strelice u metro stanicama koje vas usmeravaju prema pravom izlazu da bi došli do trkačke zone. Ili vas usmeravaju na drugi metro. Sam ovaj događaj je tako bio postavljen da mi je dan same trke bio jedan veliki deja vu.

Nema ostalih. Tokio je u kategoriji gde se može da se nadmetati samo sa – samim sobom. Ako se poredi, recimo, sa Njujorškim, a ako spominjemo brojke – Tokio broji nekih 40 hiljada učesnika, naspram 65 hiljada koliko ih trči u Njujorku. Startnina je dosta pristupačnija, svega 90 evra. Ipak, nije samo cena ono što je niže ovde, već i procenat ljudi koji učešće dobija preko lutrije. Svega 10 posto ljudi, od ukupno prijavljenih, biva dovoljno srećno da bude izabrano ovim putem.

Tokio ceo svetli. Šljašti. Blješti. Trka nije izuzetak od grada.

bajkalsko jezero
Izvor: Privatna arhiva

Ono kad povedeš sebe da trčiš po zaleđenom jezeru

Doktor Dule je možda i poslednji doktor koji me je pregledao. Rekao mi “A” i “Isplazi jezik.” To je bilo u Osnovnoj školi. Moj karton je, verujem, u nekoj od arhiva Zdravstvenog centra u Surdulici. A, da, imao sam i evedentni karton na poliklinici u Kragujevcu, radi izdavanja lekarskog uverenja pri konkurisanju za studenski dom.

Elem, neće naredna etapa biti nabrajanje šifarnika dijagnoza, ali moram da poentiram time da imam to “nešto” što mi ne dozvoljava da se znojim. Skoro pa uopšte. To rezultira tome da pri izlaganju Suncu moje telo vapi samo da bude ohlađeno. Zamislite onda požudu mog tela za tim pri trčanju tokom leta. A tek letnje trke. Ali, da ne nagađate, ne, nije me doktor Dule naterao da trčim po zaleđenom jezeru, ali jeste moj drug Nemanja spomenuo tu trku pri jednom našem ispijanju piva u kafiću Pasendžer, u Siminoj ulici u Beogradu. Standardno, sredom. Sutra sam već aplicirao za trodnevni paket za trku na Bajkalskom jezeru.

Da li vam je poznato šta označava oznaka 6F napisana kao #FFFFFF? U informatici? To je bela boja. To je jedina boja koju vidite duž 42.2 kilometara trase preko zaleđenog jezera. Jedino onda kad vas pretekne neko od 200 (i slovima: dvesta) učesnika maratonske trase, pa vam napravi mrlju na ovom jednoličnom pejzažu. Termometar je dvocifreno ispod nule, nasuprot vašem adrenalinu koji je u debelom plusu.

I ovde sam popustio. Dolaskom na cilj sam skinuo trkačku opremu i, sa razgolićenim torzom, seo u sneg. I zaplakao. Od sreće, ali od sreće. Ako zamišljate trku kao muzički instrument, ova je bila moj Stradivarius.

kineski zid 1
Izvor: Privatna arhiva

Od nule do Kineskog zida

Na skali od nula do maraton na Kineskom zidu. Tako glasi moja nova uporedna skala za svaku trku koju trčim nakon Kineskog zida. Ovde sam istrčao polumaraton. Za 5 sati i 10 minuta. Male digresije radi, najbolji rezultat sa maratona mi je 3 sata i 51 minut. Sad odradite samo kratak osvrt na moju prethodnu rečenicu. Da, u pitanju je bio polumaraton. Dvojica saputnika, dovoljno hrabrih da se oprobaju u okršaju sa maratonskom stazom ove trke, nisu uspela da završe celu trasu već su u nekom delu i odustali.

kineski zid 2
Izvor: Privatna arhiva

Nije ovo strašna priča. Ali jeste priča o surovosti ove staze. Ali, to je Kineski zid. Kineski zid, prisetimo se, i nije bio izgrađen kao red cigli da čisto ogradi dvorište. Kineski zid je jedna od onih trka gde se, zapravo, najmanje i radi o tome – o trčanju. Predeli i lepote koje iskusite pri ovoj trci su takvi da bi bila grehota doći ovde i, bukvalno, samo istrčati trku. Neki vole ono “Zgaziti stazu.” Ako ste od onih koji jure rezultat, izaberite neku drugu destinaciju. Nađite sebi drugi izazov. Ovde bi, takvim trkačima, bio izazov da uspore noge, zastanu, osvrnu se. Ne radi se o predahu ili odmaranju. Ovde je umor uvek tu, ali je negde na drugom delu zida dok su sva vaša čula usmerena na to zelenilo ispred i iza vas, ispresecano tonama kamenja koji sačinjavaju ovu maestralnu građevinu.

Od WeWill.Run hvala Ivanu Ivanoviću za još jedan lijepi i uzbudljivi tekst.